Kesten

Pitomi kesten (Castanea sativa L.) – plodovi su crvenkastosmeđe boje i nalaze se u bodljikavoj čauri po nekoliko komada. Veoma su hranljivi, ukusni, slatkasti i teško se vare. 100 g ima 245 kalorija. Sadrži 2,42 g belančevina, 45,54 ugljenih hidrata (najviše skroba 44 g u sirovom oljuštenom plodu), 2,26 g masti. Od minerala sadrži kalijum, natrijum, fosfor, gvožđe, kalcijum, sumpor, magnezijum, hlor, mangan, bakar, a od vitamina A, B1, B12, C, E i 8,1 g dijetalnih vlakna.
Plod kestena (jezgra) se koristi u sirovom (oljuštenom) i termički obrađenom stanju (kuvan ili pečen). Pre termičke obrade (za kuvanje ili pečenje) obavezno nožem zaseći vrh opne svakog kestena. U svežem stanju (oljušteni) mogu da se kuvaju, poširaju u mleku ili crvenom vinu ili dinstaju na maslacu za ukrašavanje jela. Od kuvanih oljuštenih kestena (oko 25 minuta sve dok se opna ne odvoji) priprema se pire (za supu, umake, dodatak jelima, nedevima i poslastice) ili kao prilog uz crveni kupus. Poznato je da se kesten pire s dodatkom šećera i šlaga pretvara u omiljenu poslasticu, tortu. Zasečeno kestenje se peče u poklopljenom tiganju oko 10-15 minuta uz trešenje ili u otvorenom plehu u pećnici oko 15­ minuta na 200oC dok se kora ne odvoji. Posle pečenja kestenje se ljušti i jede. Tanka kožica se najbolje uklanja nožem. Sušeni kesteni se prerađuju u brašno, bogat je šećerima. Brašno se koristi za pripremu hleba (dodatak bezglutenskom brašnu), kolača i poslastica (palačinki, keksa i torti). Lišće pitomog kestena se odlikuje visokim sadržajem K vitamina. U kulinarstvu se od kestenova pripremaju supe, pirei, nadevi, razne poslastice a koriste se i kao dodatak drugim jelima.
Lekovita svojstva: utiče na brže zarastanje rana, od lišća se priprema čaj, sličan pravom čaju).