Energetska (kalorijska) vrednost namirnica označava se kalorijama, kojima se meri količina toplote koju hrana oslobodi u metaboličkom procesu. U fiziologiji predstavlja utvrđivanje energetskog bilansa organizma, odnosno toplotnu razmenu između organizma i spoljne sredine.

Kalorije hranljivih sastojaka:

1 g proteina = 4 kcal (kilokalorije)
1 g masti = 9 kcal
1 g ugljenih hidrata = 4 kcal
1 g alkohola = 7 kcal
1 g organske kiseline = 3 kcal

1 kcal = 4,196 kJ (kilodžula)

Dnevni unos kalorija treba da bude izbalansiran s dnevnom potrošnjom. Optimalna dnevna energija zadovoljava potrebe bazalnog i radnog metabolizma. Energija bazalnog metabolizna je potrebna za održavanje osnovnihe životnih funkcija u normalnom stanju. Energija za radni metabolizam zavisi od vrste, težine i vremena u kojem se rad obavlja. Višak hrane se taloži u obliku masti i dovodi do gojaznosti.

TABELA DNEVNIH POTREBA KALORIJA PO POLOVIMA

*Dnevne potrebe

Za funkcionisanje tela potrebna je energija, koja se dobija unošenjem izbora hrane u organizam. Međutim, nije svejedno kako je ta energija raspoređena u namirnicama i od čega se sastoji. Nije bitna samo količina namirnica nego umerena ishrana i šta se unosi u organizam, kojim redom i razmak unosa tih namirnica. Hrana je ta koja snabdeva ćelije tela veoma važnim hranljivim (energetskim) i zaštitnim materijama koji istovremeno predstavljaju uslov za nastanak, pravilnu funkciju i održavanje pojedinih organa.
Životne namirnice na bazi hranljivog sastava (proteini, masti, ugljeni hidrati) imaju svoju različitu energetsku vrednost i delovanje na organizam. Istovremeno naše telo treba da bude svakodnevno snabdeveno i određenom količinom tečnosti, vodom.

TABELA KALORIJSKIH I HRANLJIVIH VREDNOST OSNOVNIH NAMIRNICA