Uvod u voće

Sveže voće

Voće je nisko kalorično i lekovito, osvežavajuće i prija čulima mirisa i ukusa, ono je čuvar našeg zdravlja.

BOBIČASTO VOĆE

U bobičasto voće ubrajaju se: borovnica, grožđe, josta, ogrozd, ribizla.


BOROVNICA kultivirana (Vaccinium corymbosium) – tamnoplavi plodovi su teški oko 2-3 grama, meso i sok su svetliji, slabije kvalitete i arome u odnosu na šumsku borovnicu. 100 g ima 84 kalorije. Sadži: 0.6 g proteina„ 13,6 g ugljenih hidrata i 0,6 g masti.

Prijatnog su i specifičnog ukusa. Koriste se u svežem i prerađenom stanju. Mogu da je jedu i dijabetičari.

Borovnica

JAGODASTO VOĆE

U grupu jagodastog voća spadaju: jagoda, kupina, malina, dudinja. Jagodasto voće osim energetske ima hranljivu i lekovitu vrednost i nezamenljivo je za dobar rad i vitalnost organizma. Voćni sokovi su njihova esencija. Sadrže sve što i voće, osim celuloze. Osnovno je da je voćni sok napravljen od zdravog i svežeg voća sa što manje dodatog šećera i po mogućnosti bez hemijskih dodataka.

JEZGRASTO VOĆE

U grupu jezgrastog voća pripadaju: badem, kesten, lešnik, orasi i pistacija. Jezgrasto voće često izaziva alergiju (ne preporučuje se deci do navršene godine starosti).

KOŠTIČAVO VOĆE

U grupu koštičavog voća spadaju: breskva, drenjina, kajsija, šljiva, trešnja, unabi i višnja. Voće ne sadrži gradivne materije (ugljene hidrate, masti i belančevine) ali je nezamenljivo za dobar rad i vitalnost organizma.
Voćni sokovi su njihova esencija. Oni su osveženje, preventiva, a vrlo često i lek.

JUŽNO VOĆE

U grupu južnog (ili tropskog) voća ubrajaju se svi plodovi koji rastu u primorju, sredozemlju, mediteranu i na drugim toplim kontinentima.
U ovu grupu voća ubrajaju se: agrumi, ­plodovi roda citrusa: narandža, mandarina, limun, grejpfrut, zatim ananas, banana, kivi, nar, smokva i drugi. Bogati su vitaminom C. Koriste se u svežem stanju ili se prerađuju u voćne sokove i slično. Kora agruma sadrži eterična ulja.

DIVLJE JESTIVO VOĆE

Najviše se ceni rumeno, crveno, narandžasto i žuto voće (jer najviše sadrži beta-karotin), oporo je i kiselo. Najpoznatiji su: divlja kruška, divlja jabuka, dunja, oskoruša, mušmula, šumska jagoda, malina, borovnica, drenjina, trnjina, brekinja i dr. Svako voće pojedinačno ili u smeši predstavlja pravi arsenal i bogatstvo zaštitnih materija: vitamina, biljnih kiselina, oporih materija (tanina), raznih korisnih soli i drugih lekovitih sastojaka.

Priprema voćnih sokova