KOŠTIČAVO VOĆE
U grupu koštičavog voća spadaju: breskva, drenjina, kajsija, šljiva, trešnja, unabi i višnja. Voće ne sadrži gradivne materije (ugljene hidrate, masti i belančevine) ali je nezamenljivo za dobar rad i vitalnost organizma.
Voćni sokovi su njihova esencija. Oni su osveženje, preventiva, a vrlo često i lek.
BRESKVA (Prunus persica) – postoje različite sorte breskvi, cepače i necepače. Većina plodova na spoljnoj ljuski ima dlačice, a nektarina je specifične arome i golišava, bez dlačica. Koriste se samo potpuno zreli, neoštećeni plodovi, žutonarandžaste boje. Male je hranljive i energetske vrednosti, 100 g ploda ima 64 kalorija. Sadrži 87-90% tečnosti, 1,5 g proteina, 1,1 g masti i 12 g ugljenih hidrata. Od minerala u 100 g sadrži: 220 mg kalijuma, 31,8 mg fosfora, 10,5 mg magnezijuma, 7,8 mg kalcijuma, 3 mg natrijuma, 1,3 mg gvožđa, 0,04 mikrograma selena, zatim mangana, bakra, cinka. Odnos kalijuma i natrijuma je 7:1. Bogata je vitaminima: naročito C (5-9,5 mg/100 g), betakarotinom – provitamina A (0,44 mg), zatim B2 (0,05 mg), B3, B6 i B9 i vitaminom E i crveno-naranđastim pigmentom.
Lekovita svojstva: čuva vid, kožu, kosu i služokožu. Odličan je diuretik jer pročišćava organizam, podstiće i olakšava probavu, idealna je za dijetu, protiv malokrvnosti, crevna oboljenja. Ima sposobnost da jača zidove krvnih sudova i kapilara, pospešuje mikrocirkulaciju. Sok se preporučuje za srčanu aritmiju i smanjeno lučenje želudačne kiseline.
PRŽENA I PEČENA JELA
NAPITCI
DRENJINA, dren (Cornus mas) – male je kalorične vrednosi i lako je svarljiva. Sadrži: hranljive materije (šećer, masne kiseline i druge hranljive materije). Od zaštitnih materija sadrži: vitamine (A, B1, B2, C i E) i tanin.
Koristi se za pripremu džemova, sokova, rakije. Džem od drenjina je kvalitetan i postojan sa svim očuvanim hranljivim i zaštitnim sastojcima. List drena se koristi za pripremu čaja.
Lekovita svojstva: potiču od velikog broja i količine vitamina i taninskih materija.
NAPITCI
KAJSIJA (Prunus armeniaca) – male je hranljive vrednosti, u 100 g jestivog dela sveže kasije ima 53 kalorije. Sadrži: 0,9 g proteina, 12,4 g ugljenih hidrata (najviše šećera), 0,11 g masti, mineralne soli (kalijuma 259 mg, 17 mg kalcijuma, 12 mg magnezijuma, 0,5 mg gvožđa, u neznatnim količinama fosfora, natrijuma, cinka i bakra), vitamine (27 mg provitamina A, 7 mg vitamina C, zatim 0,04 mg B1, 0,05mg B2, 0,03 mg B6, vitamina E i PP), 2 g vlakna i tanina. Suve kajsije u 100 g imaju 120 kalorija. Ona sadrži: 1 g proteina , 29 g ugljenih hidrata, 8 g vlakana, minerale (1880 mg kalijuma, 92 mg kalcijuma, 65 mg magnezijuma, 4 mg gvožđa), vitamine (107 mcg provitamina A i u tragovima vitamina C). Suve kajsije se koriste u ishrani astronauta.
Lekovita svojstva: povećava pamćenje i radnu sposobnost, deluje na krvne sudove mozga, pomaže anemičnim osobama jer sadrži folnu kiselinu i bakar. Jača vid, kosti, tkiva, kosu i kožu. Deluje protiv zapaljenskih procesa creva, čuva srce. Vlakna regulišu rad creva i krvni pritisak. Suva kajsija zbog kalijuma i magnezijuma je snažan diuretik, a njena vlakna se ubrajaju u laksativna sredstva.
NAPITCI
NEKTARINA, golišava breskva (Prunus persica, var. nucipersica L.) – male je hranljive vrednosti, svega 53 kalorija na 100 g mesa. Sadrži: 86 g vode, 0,9 g proteina, 12,4 g ugljenih hidrata, minerala (210 mg kalijuma, 16 mg fosfora, 8 mg magnezijuma, 5 mg kalcijuma), vitamine i voćne kiseline. Nektarine izmešane u blenderu sa svežim jogurtom, malo limunovog soka i kašičicom šećera, osvežavajući je napitak u vrelim danima.
Lekovita svojstva: kalijum deluje kao prirodno sredstvo za regulisanje krvnog pritiska. Blage voćne kiseline podstiču apetit.
ŠLJIVA (Prunus domestica L.) – male je hranljive vrednosti, 100 g jestivog dela sveže šljive ima 69 kalorija. Sadrži: 84 g vode, 0,7 g belančevina, 16,3 g ugljenih hidrata, 0,1 g masti, mineralne materije (2 mg natrijuma, 11 mg kalijuma, 7 mg magnezijuma, 0,4 mg gvožđa) i 0,05 mg vitamina B1.
Suve šljive imaju 261 kaloriju. Sadrže: 23 g vode, 2,3 g belančevina, 0,6 g masti, 61,7 g ugljenih hidrata, mineralne materije (17 mg natrijuma, 61 mg kalijuma, 42 mg magnezijuma, 1,5 mg gvožđa, fosfor, kalcijum, bakar) i vitamine (najviše beta-karoten, grupu B 0,10 mg folnu kiselinu, C i E vitamin), jabučnu i benzoevu kiselinu. Sadrže topljiva dijetetska vlakna pektin i sorbitol (šećerni alkohol koji se koristi kao zamena za šećer u proizvodnji slatkih dijetetskih proizvoda).
Lekovita svojstva: poboljšava apetit, reguliše probavu, pektin deluje kod sniženja holesterola u krvi i zatvora. Pomažu kod psihičkih nemira i poteškoća s koncetracijom, jačaju srce i imunitet, čiste organizam od štetnih materija i podstiču rad jetre. Izuzetan je antiseptik, usporava starenje ćelija i snižava holesterol, pospešuje rad mišića debelog creva. Ima antiseptičko dejstvo i ponaša se kao antioksidant, a smatra se prirodnim eliksirom mladosti.
Čorba od suvih šljiva sa kupusom
NAPICI
TREŠNJA (Prunus avium l.) – plodovi trešnje imaju malu energetsku, a nešto veću hranljivu vrednost, 100 g jestivog dela ima 65 kalorija. Plod je bogat supstancama koje deluju protiv slobodnih radikala. Sadrži: 86% vode (podstiče izlučivanje, pa se koristi za čišćenje organizma), 1,1 g proteina, 14 g ugljenih hidrata, 0,5 g masti, mineralne soli (naročito kalijum, zatim kalcijum, natrijum, gvožđe), vitamine (A, B1, B2, B6, C, PP, biotin). U svežem stanju plodovi se koriste za slatko, džem, kompot, a od sušenog ploda se priprema čaj. Sok je najbolje pripremati u kombinaciji sa višnjom. Plodove treba brati zajedno sa peteljkom, da se ne izgubi sok i hranljivi sastojci.
Lekovita svojstva: jača organizam, osvežava posle iscrpljenosti, jača rad organa za varenje (ne nadražuje i ne nadima želudac i creva). Svež sok treba piti kod reume 8 dana. Mešavina soka i meda koristi se kod zapaljenja gornjih disajnih puteva. Kaša od trešanja u obliku maske deluje na kožu lica, vrata i dekoltea.Mogu je koristiti i dijabetičari, jer ova vrsta šećera ne škodi, ali sasvim u malim količinama.
Kontraindikacije: trešnje ne treba jesti pre obroka jer vezuju želudačne sokove i usporavaju varenje. Isto tako posle trešanja ne piti vodu i alkohol (naročito pivo).
NAPITCI
Sok od trešanja
Liker od trešanja
VIŠNJA (Prunus cerasus L.) – plodovi su kiselkastog ukusa i veoma su bogati sadržajem biljnih boja (antocijanom). Male je energetske vrednosti, 100 g ima svega 70 kalorija, ali ima veliku hranljivu vrednost. Plod sadrži 84,8 ml vode (pa se koriste za čišćenje organizma), 1,2 g proteina, 15 g ugljenih hidrata, 0,5 g masti, mineralne soli: 114 mg kalijuma, 19 mg fosfora, 8 mg magnezijuma, vitamin C, 10 puta manje karotina u odnosu na trešnju, pektin i 3 puta više organskih kiselina u odnosu na trešnju (jabučnu, limunsku i ćilibarsku kiselinu). U svežem stanju plodovi se koriste za preradu i proizvodnju raznih proizvoda (slatko, džem, kompot), a od sušenog ploda se priprema čaj.
Lekovita svojstva: pomaže kod izbacivanja kamena iz bubrega i mokraćne bešike.
