Zaključni deo

ZAKLJUČAK AUTORA

Osnovni faktor za opstanak života ljudi su: čist vazduh, pitka voda, sunčana svetlost, odgovarajuća klima, genetika, ishrana, aktivnost, količina stresa…
Žitarice, povrće i voće su osnova zdrave ishrane 2/3 čovečanstva u svetu. Kombinacijom žitarica, povrća (naročito leguminoze), voća i mleka, podmiruju se, najvećim delom, osim energije i sve druge dnevne potrebe za hranljivim (proteini, masti, ugljeni hidrati) i zaštitnim (minerali, vitamini, vlakna) materijama. Ako se ovoj grupi namirnica 2 puta nedeljno doda riba (povremeno pileće meso), poneko jaje, dobija se recept zdrave ishrane.
Težnja za zdravijom ishranom u kojoj preovladavaju namirnice na bazi celog zrna zitarica i njihove mešavine, ukazuju na značajne promene u ishrani. Na taj način se smanjuje unos kalorija, holesterola i zasićenih masnoca a povećava unos vlaknaste strukture. Žitarice su, uz povrće i voće, najveći donosioci dragocene vlaknaste strukture.

*

Telesne ćelije su osnovne žive jedinice koje grade organizam čoveka. Za njihovo postojanje (održavanje) su potrebni gore nabrojani uslovi. Narušena sredina organizma ima za posledicu poremećaj hemijskih i fizioloških procesa, koji remete normalnu razmenu hranljivih materija i ekstrakciju otpadnih supstanci kod telesnih ćelija.
Ove promene dovode do nastajanja kliničkih fizioloških i hemijskih stanja organizma. U delu tela koji je ugrožen (tkiva i organi) dolazi do promena u fiziološkim i hemijskim procesima u samim ćelijama koje grade ugroženi deo tela. Unutrašnja higijena tela može biti poremećena zbog: nepravilnog izbora i ishrane pojedinim namirnicama, svakodnevnog konzumiranja velike količine hrane, manjka unosa vode (u toku dana najmanje 1,6 l pitke vode), preterivanja u pijenju alkohola i kafe, zagađenog vazduha, pušenja i fizičke neaktivnosti.
Posledice toga su velike: gojaznost, malaksalost, slab imunitet, depresija, arterioskleroza, povišen krvni pritisak, visok nivo holesterola, šećerna bolest, opstipacija, usporen rad creva, uvela koža, manjak kiseonika u tkivima i…
Nesposobnost, nemar ili odbijanje prilagođavanja uslovima prirode tj. sredine u kojoj čovek živi, mogu izazvati mnoge bolesti. Ako se sve ovo shvati, jasno je, da je za razvoj neke bolesti prvenstveno odgovoran organizam (narušeno stanje, tj. „kako ga održavamo”).
Na izbor životnih namirnica mi lično utičemo. Onakvi smo, kakvu hranu koristimo.
Ishrana je jedan od najvažnijih, uslovnih činilaca, koji uslovljavaju dobro ili loše zdravlje, istovremeno utiče na radnu sposobnost, dužinu ljudskog života i lepotu tela. Pravilna i uravnotežena ishrana, izbor vrste i količine namirnica, njihova kombinacija, priprema jela, ritam i način konzumiranja hrane, utiču na sve procese u našem organizmu. Osnovni zadatak hrane veoma je složen, jer treba da organizmu obezbedi hranljive i zaštitne materije za rast, razvoj i izgradnju ćelija, proizvodnju energije za vršenje telesnog i umnog rada i održavanje funkcije telesnog sistema.
Završio bih zaključkom: treba poštovati prirodne ritmove organizma, jesti svakodnevno različite namirnice koje obezbeđuju sve potrebne materije organizmu, uz fizičku aktivnost, a ne živeti da bi se jelo.

OPREDELJENOST TEME ZA OVO PODRUČJE

Upoznavši poteškoće Celijačnih bolesnika o nedostatku literature o izboru sigurnih namirnica u pripremi jela, uzeo sam sebi u zadatak da obradim i njima prilagodim ovaj sadržaj materijala. Mnogi će se upitati, da se pored toliko pozvanijih od mene, učenijih i uglednijih, baš ja prihvatim tako odgovornog zadatka. Ne bojim se niti za moj glas u učenom svetu, niti za kakvu slavu, jer nemam nijedno od toga. Ali znam da će informacija sadržaja knjige biti opisno sigurna u primeni i obradi namirnica. Glutenski enteropati (prema sadašnjim podacima, njih oko 70000 samo u Srbiji), zaslužili su ovako jedinstvenu knjigu koja je njima namenjena.
Počeo sam istraživati građu koja bi prilagođena odgovarala njihovim potrebama.
Građa nije samo rezultat prostog odabiranja postojećih činjenica, nego obogaćivanje znanja i prilagođavanje sadržaja potrebama ovih bolesnika. Trebalo je savladati bezbrojne poteškoće, studirati probleme različitih područja, sakupljati pogodnu literaturu i podatke iz kulturnog inventara na srpskohrvatskom području. Verujem da nisam postigao vrhunsku informaciju građe, ali sam siguran da ona neće stvarati bojazan i nedoumicu u odabiru i korišćenju namirnica na opisani i siguran način, prilikom pripreme bezglutenskih jela.
Građu i kompoziciju je trebalo oblikovati na prihvatljiv i jasan način. Odlučio sam, da celokupn sadržaj rukopisa, podelim na poglavlja prema nameni, namirnice po priznatoj nomenklaturi, njihovoj obradi i načinu posluživanja. Osim narodnog i latinskog imena, skoro svaka namirnica sadrži: vrednost kalorija, hranljive sastojke (proteine, masti i ugljene hidrate) i zaštitne materije (minerale i vitamine) i druge podatke, zatim kulinarsku mogućnost namene, kontraindikacije i lekovita svojstva.
 

ZAHVALNICA!


Sadržinu dostupnog materijala za građu ove knjige koristio sam iz postojeće štampane literature, sadržaja raznih internet stranica, televizijskih emisija i TV tekstova.

Zbog obimnosti građe i nemogućnosti da se obratim autorima sadržaja, zahvaljujem se svima čije sam odabrane materijale koristio i prilagodio nameni bezglutenske ishrane.

Istovremeno se zahvaljujem Levi Zorici i Marku, od kojih je potekla informacija o nedostatku bezglutenskih receptura i poteškoćama oko nabavke bezglutenskih namirnica za njihovu unuku, od kada i datira moja zainteresovanost za ovu građu.