MORSKA RIBA
Većina morskih riba se koristi u ljudskoj ishrani. Morska riba i plodovi mora su veoma lekoviti: čiste creva i čuvaju telo od infarkta.
Visoki sadržaj belančevina, podstiče razmenu materija, a samim tim i sagorevanje masti. Morska riba sadrži nezasićene masnoće (naročito masna) i najbolji je izvor omega-3 masnih kiselina, koje utiču na snižavanje nivoa malo povišenog ukupnog holesterola i triglicerida. Takođe, umanjuju opasnost od nastanka krvnih ugrušaka i snižavaju krvni pritisak. Preporučuje se losos, tunj, haringa, skuša i sardine. Morska riba je bogata i mineralnim solima (jodom, kalijumom, natrijumom i bakrom i vitaminima grupe B koji su dragoceni za pravilan rad nervnog sistema.
Morska riba se koristi u svežem, osušenom, zamrznutom ili konzervisanom stanju. Morska riba u ishrani veoma je zdrava i laka za probavu. Riba se u hladnom stanju koristi u raznim situacijama, a uz odgovarajuće piće je pravo zadovoljstvo.
Ribe su bogate i nukleinskim kiselinama (RNK i DNK) čije supstance utiču na proces starenja. Ovo se tumači na ovaj način: organizam čiveka je sastavljen od mnogo miliona ćelija sa ograničenim životnim vekom. Pre nego ćelija umre, ona se reprodukuje (ali sa svakom reprodukcijom postaje sve istrošenija). Nukleinske kiseline doprinose proizvodnji zdravijih ćelija sposobnih da žive duže, usporavajući, na taj način, proces starenja.
Procenat masnoća varira prema vrsti riba:
– nemasna riba sa manje od 2% masti (bakalar, oslić, list, raža),
– manje masna riba sa 2-5% masnoće (inćun, zubatac, sardele, kirnja),
– polumasna riba sa 5-10% masti (tuna, cipal, sabljarka),
– masna riba sa preko 10% masti (skuša, losos, jegulja).
Najviše omega-3 masnih kiselina ima u masnoj ribi iz hladnih voda, kao: haringi, lososu, skuši, moruni, tuni, sardeli, jezerskoj pastrmki, šaranu i dr.
Malim ribama (sardelicama, skušama, papalinama, inćunima, barbumima dobro je otkinuti glavu, držeći je među prstima za stomak, s glavom će se izvući i utroba.
Nutricionisti preporučuju da se riba i morski plodovi na jelovniku nalaze 2-3 puta nedeljno. Ribljim uljem (Oleum jecoris aselli) su bogate sardine, haringe, riblja jetra bakalara i morskog psa. Uobičajena doza ribljeg ulja je 5 ml.
Stavljanje morske ribe u promet prema vrsti
Sitna plava riba
Inćun (brgljun), igla, papalina, plavica (lokarda), skuša, sardela, šnjur (šarun).
Krupna plava riba
Gof (orham), iglun (sabijan), lampuga, lica, luc, palamida, rumbac (trup), tuna.
Plava riba je polumasna i bogata omega-3 masnim kiselinama, koje regulišu količinu hormona leptina (ubrzava metabolizam). Naučno je utvrđeno da leptin tera organizam da sagori suvišne kalorije.
Bela riba
Arbun (rumenac), bukva, gavun, gira oblica, gira oštrulja, glavoč, grb, kantar, kanjac, kirnja, kovač, konj, lastavica (kokot), listovi, lovrata (orada), lubin, modrak, murina, obliš (plat), oslić, ovčica, pagar, patarača, pauk (ranj), pic, pirka, salpa, šarag, fratar, škrpina, špar, tabinja, trlja od kamena, trlja od mulja, ugor, ugotice (pišmolji, usnjača, ušata, zubatac, cipal, grdobina žaba.
Landovina
Drhtulja, golub, kostelj, mačka, pas mekuš, raže, sklat, žutulja (šunj).
Mešana morska riba
Mešavina sitne plave ribe, bele ribe, landovine, glavonožaca i rakova.
Glavonošci
Hobotnica, liganj, lignjići, muzgavac, sipa, sipice, totani.
Morski rakovi
Hlap, jastog, rakovica, kozice, škamp, vabić i ostali srodni rakovi iz mora i oceana
Školjkaši
Dagnja, kamenica, kunjka, prstac, srčanka i ostali srodni školjkaši.
Puževi
Puzlatka, volak, ogrci, prilepak i drugi srodni puževi.
Kornjače
Morska kornjača (Emys obicularis) i samo grčka čančara (Testudo graeca).