Slatkovodni rakovi potiču iz mora, a naseljavaju većinu reka, jezera i potoka. Noćne su životinje, noću izlaze i traže hranu.

Dišu škrgama i površinom tela. Rakovi su beskičmenjaci, a telo im je člankovito. Prema građi i karakteru ekstremiteta telo obrazuje tri celine: glavu (6 segmenata), grudi (8 segmenata) i trbuh (7 segmenata). U povoljnim uslovima dostignu težinu do 300 g. Zakonom su zaštićeni, međunarodnim sporazumima i uredbom o zaštiti prirodnih retkosti. Lov je dozvoljen samo u naučne i edukativne svrhe. Ispod 9 cm dužine ne smeju se loviti. Lovostaj rakova je od 1. novembra do 31. maja.
Rakove je moguće gajiti za komercijalni izlov u kontrolisanim uslovima za dostizanje konzumne veličine.
Od najstarijih dana slatkovodni rakovi se upotrebljavaju za ishranu. Kvalitet rakova se na tržištu ceni prema količini jestivog mesa. Ono se nalazi u velikim klještima, mišićima abdomena i repa. Mužjaci su razvijeniji, imaju šira leđa i veća klešta, pa su zbog toga i traženiji.

Meso rakova je veoma ukusno i hranljivo, ono predstavlja biološki punovrednu hranu. Najukusniji su od sredine proleća do kraja jeseni. Rečni rakovi bogat su izvor proteina visoke biološke vrednosti, obiilja mineralnih sastojaka (naročito fosfora), a sadrže i znatne količine vitamina (naročito A i D). Izuzetno su bogati esencijalnim aminokiselinama i drugim supstancama potrebnih organizmu za rast, razvoj, intelektualni rad i druge veoma važne funkcije.

Rečni rakovi imaju omega-3 masne kiseline oko 0,17 mg u 100 grama mase. Meso rakova se brzo i lako vari, ima malo vezivnog tkiva, povoljno utiče na metabolizam i organizam, sastojke odlično iskorištava. Preporučuje se za ishranu dece, odraslih, starijih i bolesnih osoba, a posebno u preventivi zdravih osoba.

Rod rečni rakovi (Astacus) – ubrajaju se četiri vrste koje imaju privredni značaj:

POTOČNI ILI REČNI RAK (Astacus Astacus) – plemenita, najkvalitetnija i najraširenija je vrsta slatkih voda. Ima najduži rostrum (7–11 mm), jake štipaljke odozdo intenzivno crvene boje. Živi u rekama dunavskog sliva, sem u nizijskim vodama u Vojvodini. Nastanjuje tekuće i čiste stajaće vode koje nisu suviše hladne i zamuljene. Podnosi temperaturu vode do 26^oC.

BELONOGI RAK (Astacus pallipes) – rostrum je dužine 6–8 cm, sa štipaljkama koje su dole svetle boje.

RAK KAMENJAR (Astacus torrentium) – najmanji je rak slatkovodnih tokova. Ima najkraći rostrum i štipaljke su mu crvene boje, kao kod potočnog raka. Naraste najviše 7–8 cm. Živi samo u hladnijim brdskim vodama dunavskog sliva, zatim u Cetini i Krki.

BARSKI RAK (Astacus leptodactylus) – ima veoma tanke štipaljke, a odozdo je svetle boje. Ima manje mesa, pa je zbog toga i manje cenjen. Živi u nizijskim tekućim i stajaćim vodama dunavskog sliva.